Stalno bazam nekuda, pa evo nađoh na karti i Sloveniju. I ne omanuh je! :D

Ovih se dana odvijala neka kulturno-glazbeno-gastronomska manifestacija u Metliki, malom mjestu blizu naše granice (a koje nije?! :D) Bit će da se zovu metliške vigre... ne znam ja, nije mi slovenski jača strana. :) A i imam običaj vozit se ko klada pa ne pamtim ni mjesta, ni ljude, ni događaje. A kako bijah s dečkom, gledah uglavnom njega.. :D

I tako, uputismo se mi u Europu s našega Balkana i odmah po prelasku meje zaobiđosmo jednog biciklista na uzanoj cesti, dvosmjernoj. A onda još jednog pa još jednog pa njih valjda četrdeset... ljudi imali utrku i bit će da su nemjerno napravili čep tako da bismo imali dojam da je Slovenija veća zemlja nego što se čini.

Dok je moj dragi sveudilj puhao puhalački instrument na koncertu, ja se nadah napraviti neki kvalitetan šoping. Bilo kakav. Vse zaprto, fućkam na takvu Europu, :) pa sam morala šetat, no ajde bar sam i nekog vraga vidla. Ne mnogo jer to je ipak jedan majhni gradić, no jedno je bilo simptomatično. Ne možeš se izgubiti ni da hoćeš, sve ulice imaju imena tipa kamo vode, ne treba potokaze!

E da, i kad sjednete na veliku slobodnu klupu pred binom, a neki stari deda vas pita: "Je prosto?", nemojte ga isti čas odalamit posred međunožja! Kao skoro ja... :)

Kako ja veoma sakam ruine i stare lokalitete, tako sam milenog nagovorila da odemo u Ozalj, stari grad Zrinskih, a bome i Frankopana te mnogih drugih koji sad baš nisu bitni.

Veliki Tabor, možeš se sakrit! :P

Smješten između Kupe i šumovitoga klanca, utapa se u zelenilu i mami da ostaneš što dulje... Samo da još nema munjaru u blizini!

 Elektranu, khm... :D nije luda kuća, nije..

Unutra u dvorcu izložba je starih viteških oružja i oklopa te mnogočega drugoga, a imade i dio posvećen Slavi Raškaj - ona isto iz toga kraja ako niste znali... Ja nisam. :)

Međutim najviše me oduševio dio s papirnatom građom. I jedna školska ispričnica... :D

(Na slici: "Molim, da mi javite uzrok nepolaska: Mi smo orali i nemam čizmic.") Medeno.

A kako bi put potrajao što dulje, na povratku smo se spontano začepili u svadbenoj koloni 20 na sat i divili se krajoliku. Kolone nas ovih dana baš hoće... :D

O papici po povratku neću da ne ogladnim opet. ;) laku noć!