Baš prigodno dočekujem blagdane...

Jednom ne tako davno na Staru sam godinu završila s tutačem u grabi u pola metra snijega in the middle of nowhere, a iz koje su me izvlačili sedmorica mišićavih muških i jedan traktor. Skor: autić neoštećen, jednom dečku iz guraone ekipe u snijegu nestao mobitel, a ja sam se hihotala na pogled kako mi se mama vere van kao da osvaja Mount Everest. :)

Izgleda da mi nije bilo dosta. :)

Jedan Badnjak jedne druge godine polismeni me zaustaviše jer sam na punu crtu pretekla auto koji je vukao drugi puževom brzinom.... i jedva se izvukla na lijepe smeđe oči jer, kao, Badnjak je, dečki... 0:)

Bit će da sam odradila sve blagdane pa mi ostala samo Tri kralja za kakvu papazjaniju.

I tako idem s dragim u kino na prvu neradnu () nedjelju na film, naravno u zadnji čas, i pred kinom je naravno redina. Ko i svaki put. Rezervacije propale, ali smo ipak dobili najbolja mjesta u dvorani, čekam samo da mi dragi dođe s parkirne odiseje. Njega nema i nema i nema i da si skratim stres i čekanje, kupim si slatkač u Vanilla baru i pomalo se zabavljam ispred zamračenih izloga knjižara, proklinjući još jedan u nizu glupih zakona i odredbi...

Madagaskar završio, zadovoljna pogledanim, simo tamo, osvanulo jutro Sveta tri kralja a meni se smračilo instantno. Bez ulaska u detalje, napale me probavne smetnje svake vrste...

Kuku-lele, trbuh jauče, ja jaučem, skoro da i dragi jauče od količine čaja koju treba kuhat, temperatura raste, već sam jezik objesila... ćorim i bauljam.

Dođe ponoć, vrag odnio šalu, idemo u tour de bolnice searching for help.

Hm, nije baš da imam navadu ići u noćne slalome po bolnicama, rekoh ajmo prvo u Traumu. Nisam ništa slomila, al svi smo već pomalo traumatizirani. :D Nisam ondje bila još otkako je tata od čizama kosilicom napravio sandalice.

Naravno da to nije bilo to. Potom u Hitnu iza ćoška, al mi dotur veli, Zarazna. I tako ja u Zaraznu, simbolične adrese Mirogojska :D, čekat i jaukat. I dođem i čekam. I čekam i popizdim čekajući. Prvo dobauljah sestri da mi nađe nekamo leć, bezuspješno, pa se prevalih preko tri neopisivo neudobne i krajnje razmaknute stolice. Toni Ukoč. Za divno čudo, što sam dulje čekala, to mi je bilo bolje, već sam se sprijateljila s djevama u nevolji poput moje, a koje su trčale van, grlile stolce, bacale se pod noge sestrama i kvrčile se po podu. Čudo jedno na što čovjek naiđe kad je dovoljno dugo negdje...

Khm - nakon četiri sata (!?) došla sam na red. Prije mene je bilo cca 10 očajnih wannabe pacijenata, od kojih je jedan odustao pet minuta prije nego su ga prozvali. i sad sam očekivala ne znam kakav pregled, kad ono - pij čaj, evo ti dijeta, uzdahni, izdahni i ćao doma.

U pola pet u noći, ponedjeljak, ja se muvam po Trgu, Trg pust kao poslije kataklizme. Dok ja uzimam neke soli, dragi uzima burek i filing je kao da dolazimo s nekog dobrog tuluma. :D

Uz malo kemije i nešto manje fizike Tri su mi kralja ipak donijela poboljšanje, ali i grozomornu glad pa danas njupah sve redom kao mali termit! :D Donijela su mi i finu kuhinju moga dečka plus preukusnu juhicu od mrkve, i bolestan bi ju jeo. Ups, gle, pa ja i jesam bolesna!  

Sve u svemu, šta da kažem... Thank you, guys! :D