Pikat će me sutra da vide jesam li dosta slatka, željezna i uopće pri sebi. :D

Ne volim pikačue.

No moram se bocnut, kažu, za zdravlje... Hm, predmnijevam da neću postati imalo zdravija s pola litre manje krvi u sopstvenom mi sistemu. Ili ipak..? :P

Toliko ne volim vampire da me kao malu od tri godine doktorica sa špricom natjeravala po ordinaciji. Napokon me dostigla, ćapnula i rekla da sam dora nora što se neću pikat. Onda sam joj rekla da je ona ljuba truba. Pa se ona naljutila... ^^

Dan-danas ne ljubim krv. Davaoci krvi, skidam vam kapu! Da  nekim čudom mjere nivo adrenalina dok me sišu kroz slamčicu, moj bi probio plafon čak na trećem katu. Još bih i popravak morala sanirat..

Pripremam se i za kriznu situaciju:

oni me posrču, ja preživim - a onda, onda mi zabrane kroasane, kekse, čokoladu i slatko! Što tad učinit, za bloga miloga? Proučih malkoc zdravu prehranu i zgrozih se sudbinom nedalekom: u kontaktu s nemasnim niskokaloričnim nemlijekom pretvaram se u supersajzd superzdravi supermusl. S čokoladom. I glumim u reklami za Nesquick!

Doktori su mi inače super, znam da će pomoć. Idem bez beda i mirne duše čak i đevojkama sveopće omraženom giniću; relativno antitremozno zubaru, sasvim leggero bilo kojem specijalistu... rezuckat, pregledavat, vadit, operirat - samo dajte! - ali s ovim bijelokutašicama imam issue i mo'š ga zafrknut!

Bit će da sam sramežljiva u pregibu lakta... :D

Joj da, i jedan prigodni, vrlo bradati: Kako se zove Pikaču kojem je mučno?

- Rigaču!

U redu, u redu, prestajem na vrijeme. Do čitanja, društvo!