Dragi moji...

Nisam vam već dugo pisala jer ne znah odakle da počnem... Nisam smogla načina kako da artikuliram sve ono što sam osjećala, sve ono što sam proživljavala i što svakodnevno još od prošlog posta živi i titra u meni, u mom srcu...

Jako sam vam sretna.

Nisam bila ovako sretna, ovako savršeno ispunjena već godinama... pronašla sam nekoga... ili je on pronašao mene... nekog posebnog s kime mi je jednaki, beskrajan gušt popiti kavu u cosy kafiću, šaliti se, razgovarati satima, grliti se na klizaljkama uz disco ugođaj, baš kao na filmu, ili pak promatrati elegantne nježne budalove kako kišu... :)

...i zvati ih mic, mic, al tu ću moju bruku ovdje preskočit. :D

Netko je zbog kojeg sad znam da se snovi i ostvaruju. Jer on je moj ostvareni san... On je san za koji sam sigurna da se neće tako brzo ni tako lako rasplinuti, san koji sanjam na javi...

Želim vam svima nekog barem upola tako prekrasnog kao što je on i bit ćete, vjerujte, beskrajno, beskrajno sretni...

Pozdravlja vas Tokica.... i ljubi najboljeg dečka na svijetu.