Okolo mene muk i ja podignem slušalicu drugi dan danas (treći ako izuzmem dosadnu babu kozmetičarku nedefiniranih pobuda) i javim se pomalo iznenađeno što telefon zvoni. Svi uvijek zovu na mobitele, pa čak i baku. Dobar dan, stan xy? Da, izvolite. Ovdje Đurđa. I sad, mislim si, opet neka faking teleprodaja, idu mi uvaljivat madrace i neukusno zdravo posuđe osamnaest deset sa životnim vijekom trajanja (iliti radi dok radi.) I pita za baku. Mislim si opet, hm, možda je neka njena vježbačica (da, baka mi ide na aerobic :D), velim, nije. A Mama? Eh, sad sam postala sumnjičava. Koji je faking telemarketing ovako vidovit?! Ne, ni mama trenutno. A 'ko ju treba? Pa Đurđa. Aha. Sad mi je sve jasno.. :P  Mama i ja smo bile najbolje prijateljice. Sad mi je sinulo. I pojavio se još veći upinik na glavi.

Sjećam se tete Đurđe. I sjećam se zašto se dovelo do toga da tu ženu zaboravim. I sjećam se da sam joj kćeri skoro dala ime Karolina ili Klementina. :D Bijah u čudnoj fazi tada... I pitam se što žena želi. I kak joj je u životu, jel još udana i što ju je ponukalo da nam okrene broj nakon milijardu godina... Bilo mi je drago da ju čujem, pa opet nisam znala što ju pitati, što joj reći i koliko ići u dubinu. Ljudi se mijenjaju... I životi se razilaze. Ponekad s razlogom, ponekad bez razloga, ponekad smo spremni okrenuti novi list, ponekad se pitamo ima li tome smisla nakon toliko mnogo vremena. Pa opet, nadam se da će se mama i ona čuti. I odlučiti same što će dalje, a ja ću se naučiti opet možda osjećati nešto za neke ljude kojih nije bilo vrlo dugo tu oko mene...

Nakon ovog paf-osjećaja idemo na glavni dio ovog posta jerbo odgađam pisanje uslijed obaveza, a snijeg je već tiput pao a da ja ne napisah ni retka o zimskim radostima.

Sljemenski spust, slalom i veleslalom. :)

Zar nije k'o Narnija? :) ˇˇ

Pusa vama od jedne mene! :) Uživajte mi u zimi i zimnici.

 

DODATKOVNIK: prenošenjem virusa, klica i ostalih beštija dobila sam prehladu, ali i ovaj (mali ;) ) zadatak. Naša Zgubi napisala listu od 25 stvari koje su za nju bitne i zarazila nas podosta, fala joj od srca do šmrkavoga nosa koji upravo pušem. :Đ

Kako je Tonkić već pisala nešto ovakvo, al samo :P u dva tuceta točaka, evo i sudbonosne dvaes pete:

25. kao mala nisam htjela bracu ili seku jer sam mislila da će mi pojesti sav Čokolino... :))) Eto sramote. Sada mi ga brste i mama i baka u kompletu, al to je manje važno za ovu priču! :D

tonkica palonkica // 30. siječanj 2009 15:08:32 | 15 komentara

 Baš prigodno dočekujem blagdane...

 

Jednom ne tako davno na Staru sam godinu završila s tutačem u grabi u pola metra snijega in the middle of nowhere, a iz koje su me izvlačili sedmorica mišićavih muških i jedan traktor. Skor: autić neoštećen, jednom dečku iz guraone ekipe u snijegu nestao mobitel, a ja sam se hihotala na pogled kako mi se mama vere van kao da osvaja Mount Everest. :)

Izgleda da mi nije bilo dosta. :)

Jedan Badnjak jedne druge godine polismeni me zaustaviše jer sam na punu crtu pretekla auto koji je vukao drugi puževom brzinom.... i jedva se izvukla na lijepe smeđe oči jer, kao, Badnjak je, dečki... 0:)

Bit će da sam odradila sve blagdane pa mi ostala samo Tri kralja za kakvu papazjaniju.

I tako idem s dragim u kino na prvu neradnu () nedjelju na film, naravno u zadnji čas, i pred kinom je naravno redina. Ko i svaki put. Rezervacije propale, ali smo ipak dobili najbolja mjesta u dvorani, čekam samo da mi dragi dođe s parkirne odiseje. Njega nema i nema i nema i da si skratim stres i čekanje, kupim si slatkač u Vanilla baru i pomalo se zabavljam ispred zamračenih izloga knjižara, proklinjući još jedan u nizu glupih zakona i odredbi...

Madagaskar završio, zadovoljna pogledanim, simo tamo, osvanulo jutro Sveta tri kralja a meni se smračilo instantno. Bez ulaska u detalje, napale me probavne smetnje svake vrste...

Kuku-lele, trbuh jauče, ja jaučem, skoro da i dragi jauče od količine čaja koju treba kuhat, temperatura raste, već sam jezik objesila... ćorim i bauljam.

Dođe ponoć, vrag odnio šalu, idemo u tour de bolnice searching for help.

Hm, nije baš da imam navadu ići u noćne slalome po bolnicama, rekoh ajmo prvo u Traumu. Nisam ništa slomila, al svi smo već pomalo traumatizirani. :D Nisam ondje bila još otkako je tata od čizama kosilicom napravio sandalice.

Naravno da to nije bilo to. Potom u Hitnu iza ćoška, al mi dotur veli, Zarazna. I tako ja u Zaraznu, simbolične adrese Mirogojska :D, čekat i jaukat. I dođem i čekam. I čekam i popizdim čekajući. Prvo dobauljah sestri da mi nađe nekamo leć, bezuspješno, pa se prevalih preko tri neopisivo neudobne i krajnje razmaknute stolice. Toni Ukoč. Za divno čudo, što sam dulje čekala, to mi je bilo bolje, već sam se sprijateljila s djevama u nevolji poput moje, a koje su trčale van, grlile stolce, bacale se pod noge sestrama i kvrčile se po podu. Čudo jedno na što čovjek naiđe kad je dovoljno dugo negdje...

Khm - nakon četiri sata (!?) došla sam na red. Prije mene je bilo cca 10 očajnih wannabe pacijenata, od kojih je jedan odustao pet minuta prije nego su ga prozvali. i sad sam očekivala ne znam kakav pregled, kad ono - pij čaj, evo ti dijeta, uzdahni, izdahni i ćao doma.

U pola pet u noći, ponedjeljak, ja se muvam po Trgu, Trg pust kao poslije kataklizme. Dok ja uzimam neke soli, dragi uzima burek i filing je kao da dolazimo s nekog dobrog tuluma. :D

 

Uz malo kemije i nešto manje fizike Tri su mi kralja ipak donijela poboljšanje, ali i grozomornu glad pa danas njupah sve redom kao mali termit! :D Donijela su mi i finu kuhinju moga dečka plus preukusnu juhicu od mrkve, i bolestan bi ju jeo. Ups, gle, pa ja i jesam bolesna!  

Sve u svemu, šta da kažem... Thank you, guys! :D

tonkica palonkica // 7. siječanj 2009 5:33:23 | 28 komentara